Duboka dekarbonizacija gradova je neophodna za ključne klimatske ciljeve

Nova Danfossova studija postavlja novu mapu puta za dekarbonizaciju gradova.

Primena postojeće tehnologije za zgrade, transport i sektorsku integraciju može prepoloviti jaz u smanjenju emisija gasova staklene bašte u urbanim sredinama potrebnim za put od 1,5°C.

Gradovi čine 70% globalnih emisija ugljenika. Na kraju, bitka protiv klimatskih promena će biti dobijena – ili izgubljena – u gradovima.

Potrebna je hitna akcija kako bi se izvršile  neophodne promene da bi se omogućila dekarbonizacija velikih razmera. Da bi se direktno suočio sa ovim izazovom, Danfoss danas objavljuje novi izveštaj koji postavlja jasan i ostvariv put ka zelenoj tranziciji velikih razmera. Rad pokazuje kako postojeće mere za energetsku efikasnost i elektrifikaciju u svim sektorima mogu odmah smanjiti emisije i ubrzati zelenu tranziciju u gradovima.

Komentarišući objavljivanje izveštaja, Kim Fausing, predsednik i izvršni direktor, Danfoss, rekao je:

„Nećemo postići ciljeve Pariskog sporazuma bez duboke dekarbonizacije gradova. Dobra vest je da gradovi nude neke od najboljih mogućnosti za optimizaciju urbanog planiranja i ubrzanje zelene tranzicije, a već postoje dostupne, isplative tehnologije koje su sposobne da smanje emisije dovoljne su da ispune globalne klimatske ciljeve. Ove tehnologije se već koriste svaki dan – na primer u gradu Sonderborgu u južnoj Danskoj (Projekat nula), ali sada moraju biti šire prihvaćene na globalnom nivou.

Kako svetska populacija nastavlja da raste ka 10 milijardi ljudi do 2050. godine, očekuje se da će skoro 70% svetskih stanovnika do tada biti stanovnici gradova. U svom sadašnjem obliku, sa potražnjom za energijom koja nastavlja da raste, gradovi bi proizvodili potpuno neodrživ nivo emisija koji bi bio potpuno nekompatibilan sa ključnim klimatskim ciljevima, kao što je cilj od 1,5°C  iz Pariskog sporazuma 2015. godine.

Studija „Mape puta za dekarbonizaciju gradova„ oslanja se na niz proverenih izvora, uključujući najnovije podatke Međunarodne agencije za energiju (IEA), kako bi pokazala zašto je potrebna akcija. Studija takođe pokazuje kako se ove akcije mogu preduzeti i naglašava kako su rešenja koja će to omogućiti već dostupna.

Ključne tačke koje treba zapamtiti:

• Energetska efikasnost u gradovima je od suštinskog značaja za globalnu dekarbonizaciju. Kada bi sva urbana područja i gradovi u Evropi, SAD i Kini uložili u energetski efikasno grejanje i hlađenje zgrada, to bi doprinelo sa 20% cilju od 1,5°C iz Pariskog sporazuma.
• Elektrifikacija vozila će igrati važnu ulogu. Elektrifikacija gradskog transporta, kako privatnog (lakog) tako i javnog (teškog), je od suštinskog značaja za uspešno postizanje klimatskih ciljeva. 28% dekarbonizacije potrebne za ostvarivanje cilja od 1,5°C iz Pariskog sporazuma bilo bi postignuto ako bi sva urbana područja u Evropi, SAD i Kini elektrificirali privatni i javni prevoz.
• Poboljšana efikasnost može ubrzati elektrifikaciju transporta. I u putničkim automobilima, teškim vozilima i u pomorskom transportu, mere efikasnosti mogu smanjiti veličinu potrebnih baterija, čime se ograničavaju zahtevi za sirovinama. Povećanje efikasnosti takođe može smanjiti potražnju za infrastrukturom za punjenje i povećati produktivnost i domet vozila.
• Primena postojeće tehnologije za zgrade, transport i sektorsku integraciju može prepoloviti jaz u smanjenju urbanih emisija GHG koji je potreban za putanju od 1,5°C.

Pregledajte studiju koja pruža konkretnu mapu put za gradonačelnike, lokalne donosioce odluka i urbanističke planere o tome kako da eliminišu sve glavne pokretače ugljenikovog otiska u gradovima. U radu se takođe razmatra kako dostupne tehnologije mogu da poboljšaju egzistenciju građana, istovremeno povećavajući otpornost naših ekonomija i otvarajući radna mesta. Na kraju, pruža holistički i konkretan pogled na glavne mogućnosti za dekarbonizaciju gradova.