Izveštaj koji je Navigant pripremio za Danfoss navodi da, ako bi sva urbana područja u Europi, Kini i SAD-u elektrifikovala svoj privatni i javni prevoz, doprineli bi sa 28% cilju od 1,5 ⁰C iz Pariskog sporazuma
Navigant izvještaj
Da je na tamnom oblaku COVID-19 postojala srebrna linija koja se nadvijala nad svetom tokom većeg dela 2020. godine, to bi bilo smanjenje emisije CO2 koje je rezultat društvenih zatvaranja širom sveta. Procenjuje se da je u toku 2020. godine u atmosferu zemlje ispušteno 7% manje CO2, u odnosu na 2019. godinu, zbog smanjene ljudske aktivnosti tokom godine koju su obeležila ograničenja putovanja, prinudan rad od kuće, zatvaranje restorana, uskraćivanje noćnog života itd.
Kada nema razloga za izlazak van, a avionski prevoz ne dolazi u obzir, ljudi ne koriste svoje automobile, a avioni ostaju prizemljeni. Tokom godine u kojoj je COVID-19 bio najžešći i veći deo sveta bio zaključan, CO2 emisije od prevoznih sredstava su prepolovljene. Do kraja godine ukupne emisije od drumskog saobraćaja i dalje su bile 10% niže u odnosu na 2019. i 40% niže za avio saobraćaj.
Odkako je krajem 2015. godine 196 zemalja usvojilo Pariski sporazum, emisije C02 samo su se povećavale, iako je to povećanje bilo niže nego prethodnih godina. 2020-ta je bila prva godina koja je zabeležila stvarni pad. Pandemija je jasno pokazala da, iako promene u ponašanju utiču na nivo emisije CO2, one nisu ni izbliza dovoljne ako želimo da zadržimo porast temperature na ciljanoj vrednosti od 1,5 ° C, navedenoj u Pariskom sporazumu. S'obzirom na to da svet praktično tapka u mestu i pokazuje smanjenje od samo 7%, potrebno je preduzeti nešto radikalnije mere ako želimo da postignemo ciljeve Pariskog sporazuma. Kako god na to gledali, potreban je ‘tehnološki iskorak’.
Potencijal prelaska na e-mobilnost
Sektor sobraćaja čini oko četvrtinu ukupnih svetskih emisija CO2. Izveštaj koji je Navigant pripremio za Danfoss navodi da, ako bi sva urbana područja u Europi, Kini i SAD-u elektrifikovala svoj privatni i javni prevoz, doprineli bi sa 28% cilju od 1,5 ⁰C iz Pariskog sporazuma. Tome treba dodati i poboljšanje kvaliteta vazduha koje bi usledilo nakon potpunog napuštanja vozila sa pogonom na fosilna goriva: Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je zagađenje vazduha odgovorno za 6,5 miliona prerane smrti svake godine - još jedan dobar razlog da e-mobilnost postane središnji element u nužnoj zelenoj tranziciji ekonomije.
Govoreći o ekonomiji; Organizacija Transport & Environment izračunala je da prelaz na e-mobilnost može stvoriti više od milion novih radnih mesta samo u EU do 2030. Kako se električna tehnologija razvija, potrebne su ruke za izgradnju i održavanje infrastrukture za punjenje , za proizvodnju baterija, proizvodnju električnog pogonskog voza, širenje železnica itd.
Suprotstavljeni argumenti navode da prelazak na akumulatorski električni transport neće imati nikakve razlike na ekonomiju sa ugljenikom, jer će se emisije preneti u elektrane koje proizvode energiju za punjenje baterija. To bi naravno bilo tačno ako pretpostavimo da će svet i dalje proizvoditi električnu energiju fosilnim gorivima. Postavljanje e-mobilnosti u središte prelaska na zelenu ekonomiju zahteva istovremeni prelazak na proizvodnju energije bez fosilnih goriva.
Optimizacija proizvodnje elekrične energije bez fosilnih goriva i integracija sektora
Prepreka prelasku na obnovljivu energiju je vreme. Turbine u praznom hodu, kada bi se generisali megavati čiste energije, su previše čest prizor u vetroelektranama, čiji razlog leži u tome što potražnja za električnom energijom ne prati vremenske prilike. Strategije za optimizaciju upotrebe energije iz obnovljivih izvora su ili pohranjivanje energije generisane u vetrovitim i sunčanim danima ili stvaranje fleksibilne potražnje. Spajanje sektorska radi i jedno i drugo.
U osnovi, što više sektora možete napajati iz mreže, to bolje možete iskoristiti zelenu električnu energiju koju generišu vetar i sunce. Današnja napredna tehnologija frekventnih pretvarača naizmeničnog napajanja omogućuje fleksibilno korišćenje zelene električne energije, kada je dostupna, na primer u daljinskom grejanju i hlađenju, sa termalnim skladištem u rezervoaru sa toplom ili hladnom vodom, za upotrebu kada zelena struja nije dostupna. Isto tako, višak zelene električne energije može se usmeriti u industrijske procese - i u saobraćajni sektor, koji će apsorbovati višak proizvedene zelene energije i iskoristiti stvarni kapacitet. Brodovi sa pogonom na baterije, trajekti, čamci, automobili i autobusi mogu se velikim delom napuniti tokom noći, kada dobavljači električne energije obično imaju višak energije, jer je potrošnja mala.
Pandemija covid-19 pokazala je da smo kao društvo sposobni da preduzmemo trenutne, radikalne akcije, kako bi smo izbegli globalnu katastrofu. Neka ovo bude nadahnuće za ubrzavanje održivog rasta i uvođenje novih, klimatski prihvatljivih tehnologija za ponovno zeleno pokretanje društva.
Prijavi se
